ДИНАСТИЈА СВЕВЛАДОВИЋА
Аутор: Крсто Крцун Драговић
ДИНАСТИЈА САМОВЛАДОВИЋА - СВЕВЛАДОВИЋА, ПРЕДСТАВЉЕНО КРОЗ ЛОЗУ НЕМАЊИЋА од (1160 -1371 године) и ДИНАСТИЈА МРЊАВЧЕВИЋА - МРЊАЧЕВИЋА од (1355 -1395 године)
01. СТЕФАН НЕМАЊА СВЕВЛАДОВИЋ или САМОВЛАДОВИЋ XIV
владао од (1160 -1195 године)
А. 56. цар СРБски или крунисани владар, владао свега 35 година. Један из плејаде великих СРБских царева и владара, иначе родоначелник Лозе НЕМАЊИЋА, а потомак славних СВЕВЛАДОВИЋА. Да је од те лозе, чисто је и јасно, да чистије не може бити, када се узме: да летописци његову старину доводе још из V века нове ере, док се одмах потом јављају СВЕВЛАДОВИЋИ или САМОВЛАДОВИЋИ, у V в. н. е. па се и ми држимо тога; да је НЕМАЊА био од те СВЕВЛАДОВЕ ЛОЗЕ, и да настаља традицију ВЕЛИКОГ СРБског племена МИЛЧАНА, који су стигли овамо чак из ЛУЖИЦА да обнове старо СРБско царство и културу на БАЛКАНУ.Као први свој задатак НЕМАЊА себи одреди да среди државно стање у тадашњој распарчаној земљи СРБској, као и да проба да опет послије толико времена поврати бар делимично сјај СРБском царству.Па иако је БОСНА била слободна, Он се упути у њу и истреби, делимично Богумилску јерес, те са војском продужи по Дољној Далмацији и тамо прогањаше католике, тј. протеривашe римокатоличке свeштeнике и васпостављао некадашње стање. Иако су му пружали отпор ОН спроведе своју намеру тако добро да се морао и сам папа да умеша и спасе што се спасити може.У тренутку после смрти Манојла Комина, коме је остао веран све до његове смрти, 1180 године, јер га ОН на неки начин и поставио и све време своје владавине помагао. НЕМАЊА искористи шансу те се прошири и на запад и на север, и на југ, и на исток. СРБска држава се сада простирала од: реке ЦЕТИНЕ, до иза УНЕ, до њене утоке у САВУ, захватајући већи део Славоније, до реке ДРАВЕ до њена утока у ДУНАВ, па Дунавом све до ВИДА и реке ИСКРА, а од ових Старом Планином до на Балкан до иза Рашке; а на истоку од реке Рашке до иза више утоке у реку Марицу, ниже Филипоља; а одавде Марицом до више Филипоља и преко ове на Орбелинске планине; па по планинама,захватајући пола ВЕЛЕСА, опет ниже Радовића, Стоба, Градца, итд. на Ниш или Ниџ-планину, а са ове преко реке Бурине и планина на реку Бистрицу све до реке Војуше - Виљуше до ниже АВЛОНЕ, до у Јадранско море, а одавде морем Јадранским, до утоке реке Цетине у њега. СТЕФАН НЕМАЊА назва РАСУ столним градом, на сред СРБске земље. РАСУ даје најстаријем сину СТЕФАНУ, а млађем ВУКАНУ даје ЗЕТУ, плус све земље приморја од више ДУБРОВНИКА до ниже АВАЛОНЕ, а тако исто ХУМ и ЗАХУМЉЕ.
Лоза Немањића, манастир Дечани, припрата, око 1345.
Не издржавши терет година и обавеза, закалуђери се 25. 03. 1195 године, као духовник именом СИМЕОН, те послије своје смрти 13. 02. 1200 год. доби назив Св. СИМЕОН, поживевши дуг и тегобан, али веома богат и вечан живот: "...Благо Оном ко довијека живи...!" Његош. А ОН се имао рашта родити.СТЕФАН НЕМАЊА је још на почетку своје владавине показивао благонаклоност према цркви. Своју ктиторску делатност започео је изградњом манастира Св. НИКОЛА, код дан. Куршумлије, као и цркве Св. Богородице на ушћу реке Косанице, саградио је Ђурђеве Ступове, СТУДЕНИЦУ и ХИЛАНДАР на СВЕТОЈ ГОРИ, заједно са сином РАСТКОМ или СВЕТИМ САВОМ.Иначе по запису његовог сина и биографа СТЕФАНА ПРВОВЕНЧАНОГ, родио се у Рибници у ЗЕТИ, где се нашао његов отац кога браћа изагнаше послије велике побуне која је настала у СРБији, Дукљи, Д. Далмацији и Травунији у његову постојбину Дукљу, где му се и син Немања родио.
Немањине сербске земље у другој половини XII века.
Ово је још једна карта из арсенала, оних који и сами не знадоше колико мрзише свој народ, и све што је СРБско, но и када читају, не читају СРБским језиком, но неким туђим и страним, који ни сами не разумеваху али га зато знадоше да употребе да униште и најмање сећање на величину и славу СРБског народа. Иако у изворима пише да се СРБска држава простирала од: реке Цетине, Славоније, Дунава, Старом и Рила планином, до испод Авлоне и Јадранским морем до утоке Цетине у њега.
Немања Стефан Свевладовић XII или XIV (1160-1195)
Стефан I Прво и Правовенчани Растко, монах Сава, Н. шћер удата за
(1195 -1228) потоњи Свети Сава Манојло Анђела
(1175 -1236) (Цар Илирски)
Вукан, велики Кнез Зете Вука, монахиња Ефимија Н.шћер, удата
за Н. Асена
Стефан II Радослав, краљ
Стефан III Владислав, краљ
Стефан VI Урош I краљ
(1228-1234) (1234-1243) (1243-1276)
Комнина, удата за Предислав, Епископ Захумски, Севаст Гргур Комнина Архиепископ Србски Сава Н.
Драгутин, Стефан Урош I Брнуа (Брњуа) Прнча Стефан, пог.
Краљ Србски (1272 -1275) 1275 -1282(1321) у манаст. Студеница
(Био познат као "Сремски краљ"
од 1275-1313. Умро 1316)
Стефан Урош II Милутин, краљ Н. шћер
Владислав, краљ Сремски Стефан Урош III Дечански Зорица
(Послије 1325. му се губи траг) (1321 -1331)
Ана (Неда, Доминика) Стефан Константин уд. за М. Шишмана, Буг. краља пог. 1821
Стефан Урош IV. Душан Силни Немањић VIII Симеон - Синиша Урош Тодора, монахиња
Свевладовић ХХII или XXIV Палеолог, краљТесалије Евдокија
(1331 -1355) (1359 -1372)
Душан (Душица) Јелена, удата за
Младена III Шубића
Стефан Урош V. цар Н. шћер
Свевладовић XXV пог. 1351
(1355 -1371)
*
Деса
Тихомир, велики жупан Стефан Мирослав велики кнез хумски
између 17. јула 1190. и 1199.
Δ Н.сестра босанског бана Кулина, жива 1199.
Стефан Првослав, жупан
око 1220.
Страцимир после 25 нов. 1189. Стефан Немања, монах Симеон (Свети Симеон Мироточиви), велики жупан (1166 -1196). * 1113. Рибница, 13. фебр. 1199. гроб у Студеници
Δ Ана, монахиња Анастазија 21. јуна (јула?)
(?) године, гроб у Студеници
Тољен, пом. 1189. Андрија, велики кнез хумски, око 1250. Петар (?)
Брајко, пом. 1363. Богдан, жупан, пом. 1247 -1249. Радослав, жупан,
после 1254. Драгослава Δ пре 1283. Драго де Маре
Петар, први пом. 1319. последњи пом. 1327.
Ђорђе после1280.
Вукосава, жива 11. јан.1296.
Δ Барбо Крусић (Barbo de Crosio),
пре 1282.
Никола Тољен, пом. 1298. Петар Андрија
Слава
Катарина (Каталена), ћерка Кира Лена (Chatalena), Мадије Михе
Стјепана I Котроманића, пом. 1348. (Madius Miche),
пом.1338. 1355 дубровачки
властелин,
пре 1316.
Владислав, Богиша,
први пом. 1342. посл. пом. 1363.
посл. пом. 1363. Твртко, жупан, пом. 1282 -1285
(види Николићи II)
Петар Богдан, жупан, пом. 1312. први пом. авг. 1319.
посл. пом. фебр. 1327. Твртко, жупан, последњи пом. 1320.
Стефан Првовенчани Вука, монахиња Н. ћерка, око 1216.
(види Немањићи II) Ефимија (?) Δ Манојло Анђео, деспот,
касније цар епирски
Вук (Вуксан), велики кнез, Растко, монах Сава Н. ћерка,
дукљански краљ, пре јуна 1208 (Свети Сава), Δ Н. Асен
Н. ћерка гроб у Студеници (?) архиепископ српски,
Н. из дукљанске династије (?) *1175. 14.јан.1236.
у Трнову Константин Тих Асен,
бугарски цар (1257 -1277)
Ђорђе, краљ 1208, улцињски кнез 1241,
Стефан,
Димитрије, монах Давид
Вледин (Bladinus)
дукљански велики кнез 1242, дукљански краљ (128б), жупан
краљевску титулу носио још 1248,
гроб у Сопоћанима
Вратислав Растко, монах Теодосије
13.дец. (?) године,
гроб у Студеници
Димитрије Вратко, кнез,
10. мај око 1360.
Никола, жупан Милица
Лазар, кнез (види Лазаревићи)
***
Деса
Тихомир, велики жупан Стефан Мирослав велики кнез хумски
између 17. јула 1190. и 1199.
Δ Н.сестра босанског бана Кулина, жива 1199.
Стефан Првослав, жупан
око 1220.
Страцимир после 25 нов. 1189. Стефан Немања, монах Симеон (Свети Симеон Мироточиви), велики жупан (1166 -1196). * 1113. Рибница, 13. фебр. 1199. гроб у Студеници
Δ Ана, монахиња Анастазија 21. јуна (јула?)
(?) године, гроб у Студеници
Тољен, пом. 1189. Андрија, велики кнез хумски, око 1250. Петар (?)
Брајко, пом. 1363. Богдан, жупан, пом. 1247 -1249. Радослав, жупан,
после 1254. Драгослава Δ пре 1283. Драго де Маре
Петар, први пом. 1319. последњи пом. 1327.
Ђорђе после1280.
Вукосава, жива 11. јан.1296.
Δ Барбо Крусић (Barbo de Crosio),
пре 1282.
Никола Тољен, пом. 1298. Петар Андрија
Слава
Катарина (Каталена), ћерка Кира Лена (Chatalena), Мадије Михе
Стјепана I Котроманића, пом. 1348. (Madius Miche),
пом.1338. 1355 дубровачки
властелин,
пре 1316.
Владислав, Богиша,
први пом. 1342. посл. пом. 1363.
посл. пом. 1363. Твртко, жупан, пом. 1282 -1285
(види Николићи II)
Петар Богдан, жупан, пом. 1312. први пом. авг. 1319.
посл. пом. фебр. 1327. Твртко, жупан, последњи пом. 1320.
Стефан Првовенчани Вука, монахиња Н. ћерка, око 1216.
(види Немањићи II) Ефимија (?) Δ Манојло Анђео, деспот,
касније цар епирски
Вук (Вуксан), велики кнез, Растко, монах Сава Н. ћерка,
дукљански краљ, пре јуна 1208 (Свети Сава), Δ Н. Асен
Н. ћерка гроб у Студеници (?) архиепископ српски,
Н. из дукљанске династије (?) *1175. 14.јан.1236.
у Трнову Константин Тих Асен,
бугарски цар (1257 -1277)
***
Ђорђе, краљ 1208, улцињски кнез 1241,
Стефан,
Димитрије, монах Давид
Вледин (Bladinus)
дукљански велики кнез 1242, дукљански краљ (128б), жупан
краљевску титулу носио још 1248,
гроб у Сопоћанима
Вратислав Растко, монах Теодосије
13.дец. (?) године,
гроб у Студеници
Димитрије Вратко, кнез,
10. мај око 1360.
Никола, жупан Милица
Лазар, кнез (види Лазаревићи)
***
ЛЕГЕНДА:
Границе Дубровачке Републике, непромењене до пропасти (1808 год.) средином ХIII в. (ВЕКА) и цифре означавају време кад је дотични крај присаједињен Републици 1233/42, припадало између (1233 и 1242 год.)
* Карта узета из "Историје Срба", Ст. Станојевића, изд. 1904 г.
Пошто Растко успије у Никеји 1219. године, од цара Теодора I ЛАСКАРИСА и Патријарха Манојла Сарантена Харитопула, да добије акт о Аутокефалности СРБске цркве, њега су хиротонисали у ПРВОГ СРБСКОГ АРХИЕПИСКОПА и именовали га на ЦВЕТИ 1219. године, РАСТКО реши да оснује 12 епископија, да би и на тај начин ојачао СРБску државу и нацију.
Границе државе Немањине пред Немањин силазак с престола
Привремена освајања Немањина
|