А. 57. цар СРБски, владао свега 27 година као Велики Жупан, а онда се закраљи и последњих година, свега 6, владаше као краљ. Ово цар не одражаваше стварно звање и вредност његове титуле но хипотетички приказ владања. СТЕФАН I је имао пуно непријатеља око себе, тако да је стално био у опасности, те га у једном чудном савезу нападну:1208 године, бугарски цар Борис, заједно са Хенриком Фландријским, грчким императором, сином Балдуша Фландријског, са Срјезом, братом Кало-Јована, с Михајилом перфектом драчким (Префект ДРАЧА), и краљем Маџарским Андријом. Ове ратове прекрати РАСТКО, кога сви слушаху.Прва жена СТЕФАНОВА била је шћи Алексеја III, ЕВДОКИЈА, који је 08. 04.1195 године постао византијски цар, и свога зета обдари високом титулом Севастократора. Други пут се оженио Аном Дондоло, унуком млетачког Дужда Енрика Дондоле, да би се обезбедио од католичких претњи, које су биле сталне. Чак му се био и брат ВУКАН покатоличио и мучки га напао, у савезу са оним пробисветом белосветским, сатанаининим изаслаником, папом и краљем Угарским Андријом. Ударајући изненада са свију страна на земље СРБске покушаше затрти СРБство, но их СТЕФАН побије. Али онај сатанаинин изасланик не буде задовољан те нареди скупљање велике крсташке војске на све СРБске земље, обећавши им велику пљачку и клање до миле воље, а све по "вољи" божјој, а на заповјест "свете столице".Видевши опасност која му пријети, и њему и народу његовоме, СТЕФАН I затражи да га папа венча њиховом круном, што овај то учини врло радо. Пошто увиде да СТЕФАН озбиљно мисли, онај га и венча и посла му два своја бискупа и они га покатоличе, а папа тада распусти крсташе, јер више није била потреба за њима. То се десило 1217. године, када папа Хонорије III посла СТЕФАНУ краљевски венац. Чувши за то РАСТКО НЕМАЊИЋ, са круном Никејских царева долази и превенчава свога брата, и тада га позива: "ПРАВО И ПРВОВЕНЧАНИМ". Но Андрија Угарски краљ нападаше и даље СТЕФАНОВЕ СРБске земље, те РАСТКО пође њему и не само да га одговори од ратовања, но га још и преведе у Православну веру и назва га СТЕФАН.
А СТЕФАН "ПРАВО И ПРВОВЕНЧАНИ" звао је се:

"СТЕФАН по милости БОЖЈОЈ венчани краљ и Самодржац све СРБске земље и Поморских", тако се потписивао:"Велики краљ, Намјесни ГОСПОДИН све земље СРБске и Диоклеције и Далмације и Травуније и Хумске земље".Пошто Растко успе у Никеји 1219. године, од цара Теодора I ЛАСКАРИСА и Патријарха Манојла Сарантена Харитопула, да добије акт о Аутокефалности СРБске цркве, њега су хиротонисали у ПРВОГ СРБСКОГ АРХИЕПИСКОПА и именовали га на ЦВЕТИ 1219. године, РАСТКО реши да оснује 12 епископија, да би и на тај начин ојачао СРБску државу и нацију.

01. у СТОНУ и ЗАХУМЉУ,
02. у ЗЕТИ, у Дукљанском поморју, ниже од ЉЕША,
03. у ДАБРЦУ, дан. Дабрица, Охридска нахија, 5 час. хода од Охрида,
04. у БУДИМЉУ, дан. развалина града па планини Брчин, југо-западно од дан. КОРЧЕ, ниже Преспанског језера,
05. у СТУДЕНИЦИ, ХВОСТАЊУ, Пећка нахија,
06. у ПРИЗРЕНУ,
07. у ГРАЧАНИЦИ,
08. у ТОПЛИЦИ, дан. Бањи,
09. у БРАНИЧЕВУ, сва земља од данашње обале МОРАВЕ, па до старе планине,
10. у БЕОГРАДУ, у дан Белградчику, Видинска нахија,
11. у МОРАВИЦИ, дан, КУМАНОВСКА нах.
12. у РАСИ.

После изненадне смрти СТЕФАНА ПРВОВЕНЧАНОГ, 24. 09. 1228. године, на СРБски престо је дошао прворођени син СТЕФАНОВ, РАДОСЛАВ рођен у браку са ЕВДОКИЈОМ, шћери Алексије III. Тако да се уопште није постављало питање наслеђивања. Пред саму смрт, СТЕФАН ПРВОВЕНЧАНИ се замонаши, узевши име СИМОН.

Стефан Првовенчани, велики жупан (119б - 1217}.
као монах Симон 24. септ. 1228. гроб у Студеници
Δ 1)1191. Јевдокија, ћерка византијскиг цара Алсксија III Анђела
(1195 - 1203), одагната 1201/2;
преудата за Алексија V Дуку Мурцуфла ( 1204).
а затим за Леона Згура ( 1208)
2)1204 - 1207, Н.
3)1207 - 1208. Ана, унука дужда Енрика Дандола ( 1.јуна 1205),
пре 1217. гроб у Сопоћанима

(1) Комнина (2) Предислав,
Δ 1) Димитрије, епископ захумски. син Прогонов, око1215. архиепископ српски
2) Севаст Гргур Камона Сава II (1263 - 1274)

(2) Н. Ћерка
Δ Голем, господар Кроје
и Елбасана, пом. 1252/53.

(1) Стефан Радослав, (2) Стефан Владислав I, краљ (1234 - 1243), (2) Стефан Урош I, краљ (1243 -1276),
монах Јован краљ (1228-1234) затим краљ у приморју. као монах Симон, 1.маја. 1277.
*око1192. + после 1235. гроб последњи пом. 1267. 11. нов. (?) године гроб у Сопоћанима
у Студеници (?) Δ Белослава, ћерка бугарског цара Асена II Δ Јелена Анжујска, рођака Карла I
Δ крајем 1219. почетком 1220. анжујског, краља Сицилије и Напуља, Ана Комнина, Ћерка Теодора I 8. фебр. 1314. Брњаци
(Комнина Дуке) Анђела, деспота и солунског цара (1215 - 1230)
Деса, пом. 1281. и 1285. Н. ћерка
Δ Ђура Качић ( Comes Jurra),
омишки кнез, пом. 1239 - 1274.

Брича Н. ћерка (?) Стефан, гроб
Брњача, Прича у Студеници

Стефан Драгугин, краљ (1276 - 1282), Стефан Урош II Милутин, краљ.
краљ у северним областима (1282-1316), (1282 - 1321). * око 1253. 29. окт. 1321.
12. марта 1316. Δ 1) Јелена, Српкиња властеоског рода,
Δ око 1268. Катарина (Каталина), ћерка одагната 1282.
угарског краља Стефана V (1270-1272) 2) 1282. 11. ћерка севастократора Јована I
и супруге Јелисавете Куманске Анђела (1268 - 1289), господара Тесалије,
одагната крајем 1283.
3)1283. Јелисавета, ћерка угарског краља
Јелисавета Н. ћерка Урса (?) Маргарита (?) Стефана V (1270-1272), одагната 1284.
+ 1331 Δ пре 1300. * 1254/5. 1313 - 1326. у Напуљу
Δ 1284. Стјепан I Павле Шубић Катарина (?) 4) пре 11. августа 1284. Ана, ћерка бугарског
Котроманић цара Георгија I Тертера (1280 -1292),
(види Котроманићи II) одагната 1299. касније преудата за епирског
деспота Михаила Кутрула
5) с пролећа 1299. Симонида, ћерка
Стефан Владислав II, византијског цара Андроника II Палеолога
краљ (1321 - око 1325), Урошиц, као (1282 - 1328) и Ирине (Јоланте) од Монферата,
жив 1326. или 1336. монах Стефан. * 1293. жива 1340. у Цариграду, монахиња
у Угарској гроб Ариље
Δ 1) 24. авг. 1293. Констанца
Морозини,
2) 1309. Н. ћерка Ладислава
Апора, ердељског војводе

(1) Стефан Урош III 

(1) Ана (Неда Доминика) 

(3) Царица (Зорица) 

(?) Стефан Константин,
Дечански * после 1275. после 1346; Δ 1) Н. 2) Н. 3) 1308. противкраљ 1321.
(види Немањићи III) као прогнаница живела у преговори о удаји за Карла, (погинуо) 1321.
Дубровнику (1337 - 1346) сина Карла од Валоа 
Δ Михаило Шишман, (брата Филипа IV Лепог) 
господар видински, касније 
бугарски цар (1323- 1330) 
(погинуо) 28. јула 1330. 

Стефан Јован (Људевит), 1338. у Напуљу. 1341. у Цариграду, Шишман, у Дубровнику
1361/2 у Апулији. 1363. у Сицилији. (погинуо) 1373. у Напуљу.

***

03. РАДОСЛАВ IV Стефанов Немањић II СВЕВЛАДОВИЋ XVI
владао од (1228 -1234 године)

А. 58. владар СРБски, владао је свега 6 година. О његовој владавини зна се толико, да је подпао под утицај своје жене и њенога оца, грчког владара Теодора Анђела. Пошто је до младости био васпитаван у духу Висантије пала му је на ум идеја и да узме и њихово презиме ДУКА, што и учини.По приближавању Охридској архиепископији и њеном поглавару Димитрију Хоматијану навуче сада на себе и гњев свештенства, пошто га властела није цијенила. Послије битке код Клокотнице када је Теодор I Анђел потучен од трновског цара Јована II Асена, побуњена СРБска властела збаци РАДОСЛАВА IV.То се десило у касну јесен 1233 године. РАДОСЛАВ IV са супругом Аном напушта Србију и склања се у ДУБРОВНИК. Том приликом 1234 године издаје познату повељу којом дубровчанима обећава велике повластице ако се икада врати на СРБски престо. Њега на престолу наслиједи други СТЕФАНОВ син ВЛАДИСЛАВ II.

*

04. ВЛАДИСЛАВ II Стефанов НЕМАЊИЋ III СВЕВЛАДОВИЋ XVII
владао од (1234 -1240 године)

А. 59. владар СРБски, владао свега б година. ВЛАДИСЛАВ II је био ожењен Белославом, шћери цара Јована II Асена, па се у политици ослањао на Бугаре. Због повеље и гостопримства његовоме брату РАДОСЛАВУ, дође до неспоразума између ВЛАДИСЛАВА II и ДУБРОВАЧКЕ Републике. Тај неспоразум се реши 1235 године новим мировним уговором.Штитећи ХУМ од херцега Доњо Далматинскога Коломана, ВЛАДИСЛАВ II поново ослободи те старе земље СРБске, све до Сплита. У међувремену је постао познат као зачетник рударства у СРБији, и то у Новом Брду, где је ковао и свој новац. Када јуна 1241. године умре његов заштитиник и таст, бугарски цар Јован II Асен, он се не задржа дуго на престолу. Како дође, тако и оде са њега,збаци га сопствена властела, која га је и довела на њега. Па попеше трећег сина СТЕФАНА ПРВОВЕНЧАНОГ, УРОША I.

*

05. УРОШ I Стефанов III НЕМАЊИЋ IV СВЕВЛАДОВИЋ XVIII
владао од (1240 -1272 године)

А. 60. владар СРБски, владао свега 32 године. Неки извори говоре, да је његова владавина почела, наводном смрћу ВЛАДИСЛАВА 1237 год. Неки извори говоре да је почео владати 1243 године, ја сам се приклонио изворима које користи Рајић и маестрални Милош С. Милојевић, а то је 1240 година. СТЕФАН УРОШ I био је ожењен ЈЕЛЕНОМ рођаком Карла Анжујског, краља Сицилије и Напуља. Са ЈЕЛЕНОМ је имао два сина, и то будуће краљеве СРБске: ДРАГУТИНА и МИЛУТИНА.Прославио се копањем руде, ливењем новца, онда довођењем немачких рудара, познатих под именом САСИ (био је први владар на све ту, који је увозио радну снагу која је плаћена, што би немци рекли, тзв. гастарбајтере). Они су са собом донели нове технике проналажења, експлоатације и прераде руда племенитих метала, прије свега: сребра, олова и бакра. САСИ су развили руднике у: Брескову, Трепчи, Руднику, Рогозни, Новом Брду и другде. Његова владавина је била тиха и мирна. СРБија никада не имаше тако дуг, миран живот и развој као под његовом руком. Сваку свађу са суседима би решавао мирним путем.Иако се био обезбедио са свију страна, ипак је маштао да нападне на Висантију и да је заувијек покори. Десет година је вршио припрему за одлучујући напад, но се никада не усуди да га изведе. Старијег сина ДРАГУТИНА ожени са шћери угарског краља СТЕФАНА V, Катарином, те још за живота обећа да ће дати престо своме сину ДРАГУТИНУ. Угарски краљ за мираз да зету: Срем, Мачву и Банат. Но их УРОШ I превари и не хтеде дати престо. Тада СТЕФАН V угарски краљ да огромну војску ДРАГУТИНУ, своме зету и овај отворено нападне на оца. Битка се одиграла код Гацког, где је УРОШ претрпео пораз, повуче се по једнима у Хумску земљу, по другима буде прогнан у ДРАЧ, по трећима повуче се у област око Рудника. По једнима у ДРАЧУ умре те исте 1272. године, док по другим изворима умре замонашен, 01. 05.1277. године. Тело му је касније пренето у његову задужбину, манастир СОПОЋАНИ, где је и положено у цркви Св. Тројице.

*

06. ДРАГУТИН I Урошев I НЕМАЊИЋ V СВЕВЛАДОВИЋ XIX
владао од (1272 -1275 године)

А. 61. владар СРБски, владао је свега 3 године. Нешто због грижње савести што онако нечовечно поступи са оцем својим, нешто због несрећног пада са коња, углавном ДРАГУТИН уступи место своме ратоборнијем брату МИЛУТИНУ. За живота је сазидао: Ариље, Рачу, Троношу,Дежеву.... Повуче се у своје Сремске земље, а пре тога брату преда престо по старом СРБском обичају на САБОРУ, у ДЕЖЕВИ. Многи су га називали "Сремским краљем ДРАГУТИНОМ", а када дође до зближавања МИЛУТИНА са Висантијом, дође до отвореног сукоба међу њима двојицом, што потраје све до 1312 или 1313 године, када МИЛУТИН захваљујући најамничкој војсци победи брата и нагна га на покорност. Мало прије своје смрти на САБОРУ, Свештенства и Властеле, ДРАГУТИН преда власт у својим земљама сину ВЛАДИСЛАВУ, па се онда замонаши под именом Теоктист, и умрије 1316. године.

*

07. МИЛУТИН I Урошев II НЕМАЊИЋ VI СВЕВЛАДОВИЋ XX
владао од (1275 -1321 године)

А.62. владар СРБски, владао је свсга 46 година, тј. 39. год. зависно од извора. Измиривши се са Висантијом, изазва отворени сукоб са рођеним братом ДРАГУТИНОМ. Победи га и не сачекавши његову смрт 1316. године, ухвати и затвори његова сина ВЛАДИСЛАВА, а његове земље присаједини Матици. Када зато сазна угарски краљ Карло Роберт, скупи војску по продре у СРБске земље и долином Колубаре уђу дубоко у СРБију. У контра-удару МИЛУТИН разбије Угаре и натера их у бегство, те још и неке земље које су они покоравали стави под своју управу. Да не би долазило до даљних ратних сукоба, нагоде се и МИЛУТИН уступи Карлу Роберту МАЧВУ, те се тако тај сукоб и заврши. Владислав који је носио титулу краља потпуно нестаје са сцене негде око 1325 године.И поред свих сукоба са Дубровчанима, МИЛУТИН је ипак излазио на крај и са њима и у коначном збиру, увијек је био победник. Период његове владавине је забележен тако: да ниједна крунисана глава из династије НЕМАЊИЋА- СВЕВЛАДОВИЋА није толико урадила да за собом остави градитељски и уметнички траг као МИЛУТИН. А какве глупости пише Станоје Станојевић у освит двадесетога вијека, за великог владара:

"МИЛУТИН није био владалац великих способности, али је био пун воље и амбиције да оснажи своју државу. Он је на том послу радио вољно и истрајно он је имао смелости да постави нове, велике циљеве РАШКОЈ држави и да државну политику поведе путем који ће
довести СРБски народ до снаге која му је дала доминантан положај на Балканском полуострву".

стр 154 "Историја СРБског народа" Ст. Станојевић изд. 1904 године

Како протумачити оно "... није био великих могућности" и све што овај велики владар учини за својих 46 година владавине. Ово остављам без даљих коментара, сем да је бечко-берлинска школа и овде пружила своје пипке и да све што је СРБско неваља!?Велики краљ МИЛУТИН I је богато даривао и цркве, а сам је обновио и подигао главну цркву манастира ХИЛАНДАР, цркву Св. Ђорђа у Старом Нагоричану, Богородицу Љевишку (у Призрену), Грачаницу, Бањску, па је захваљујући томе, овај "незасити зидатељ Божанствених цркава", не задуго послије смрти проглашен "Светим Краљем". Потписивао се са:

"СТЕФАН УРОШ у Христа бога благовјерни и христољубиви краљ и самодржац СРБских земаља".

Неколико пута је ратовао са Висантијом, да би у другој половини осме деценије ХIII в. ослободио Пореч и околне крајеве. Пред сам крај века, још једном креће на истог непријатеља и тако убедљиво их порази да је повратио све окупиране територије и ставио их под Матицу, а приде добија и висантијску принцезу СИМОНИДУ за жену, 1299 године. И МИЛУТИН је имао муке са
наследницима. Сину СТЕФАНУ УРОШУ II је дао Зету на управу, овај "млади краљ", каква му је била титула, незадовољан нападне оца, буде поражен и за казну ослепљен и протеран за Цариград, са целокупном породицом и будућим Великим СРБским Царем ДУШАНОМ СИЛНИМ, код Андроника II цара Висантијског где је провео пуних седам година у изгнанству.

08. СТЕФАН УРОШ III Милутинов НЕМАЊИЋ VII СВЕВЛАДОВИЋ XXI
владао од (1321 -1331 године)

А. 63. владар СРБски, владао свега 10 година. Иако је био полуслијеп искаже се као претсндент на пријесто, а у исто вријеме се јаве још двојица и то: други МИЛУТИНОВ син Константин, кога је отац спремао за наследника, као ВЛАДИСЛАВ, син краља ДРАГУТИНА, на основу договора свога оца, Маџарског краља и краља МИЛУТИНА. Тако је започео грађански рат, јер сва тројица узимају краљевске титуле. СТЕФАН предложи КОНСТАНТИНУ да буде до њега, но овај то одби. У међувремену СТЕФАН УРОШ III се крунише "благодаровнијем вијенцем краљевства србског" у ЖИЧИ на БОГОЈАВЉАЊЕ, 06. 01.1322 године, а истога дана ДУШАН се крунише за "младога краља", тек послије крунисања дође до боја и ту Константин погибе. Истовремено долази и до сукоба унутар Висантије, између АНДРОНИКА II и његовога унука Андроника III где поможе Андронику II. Он је то свесно урадио, иако је знао да стари цар нема никаквих шанси против унука, али није могао да заборави године пријатељства и заштите коју му је стари цар пружио и њему и његовој породици, када га је отац МИЛУТИН био ослепио и протерао из СРБских земаља. Јер ОН је још 1309 год. као син СТЕФАНА МИЛУТИНА, као "млади краљ" добио Зету на управу. Но послије помирења МИЛУТИНА и ДРАГУТИНА, СТЕФАН УРОШ III је сматрао да му је угрожено право на наслеђивање МИЛУТИНА па је са зетском властелом покушао да збаци оца. Његов план је осујећен, а он ухваћен и по очином налогу послат у "главни град Скопје", где је ослепљен, а након тога буде предат цару Андронику II са свом његовом породицом, међу којима је био и будући Велики СРБски цар ДУШАН СИЛНИ, буду отпремљени у Цариград, где проведу пуних 7 година. По смрти очевој обзнани да није потпуно слијеп и истакне кандидатуру на пријесто. Све му је то пролазило кроз главу док је решавао да помогне старога цара. Иако је њихова страна поражена, СТЕФАН УРОШ III ослободи многе СРБске градове и присаједини их Матици, и у Маћедонији и у Тесалији. Ослобођено је тада: Велес, Просек, итд.Није њему био само Андроник III непријатељ, већ и бугарски краљ Михајило Шишмановић, за кога је била удата његова сестра НЕДА. До сукоба је дошло када је овај бугарски краљ отерао НЕДУ. Тада се ова двојица уједине и нападну на СРБију и дубоко продру у њу, све палећи и уништавајући пред собом. СТЕФАН УРОШ III их дочека и побије, да би их у одлучујућем сукобу, 26. 07. 1330 године код ВЕЛБУЖДА, потпуно уништио и заувијек решио питање и проблеме са Бугарима. Сам Михајило Шишмановић погине у боју. У овом сукобу се веома "прослави млади краљ": према ДАНИЛУ II писцу житија СТЕФАНА УРОША III ДЕЧАНСКОГ. Већ крајем године долази до отвореног сукоба између оца и сина, што ДУШАН искористи и зароби оца у тврђаву ПЕТРИЧ.За своје кратке владавине СТЕФАН УРОШ III је учврстио државу, повративши крајеве у Бугарској, које је његов отац био дао као мираз Михајилу Шишмановићу, ратовао и средио стање са увијек немирним Дубровчанима, који га признаше и вратише се у окриље Матице, онда делове ХУМА, СТОН и ПЕЉЕШАЦ, повратио је Македонске области и градове све до Тесалије. Започе зидање манастира Дечани као своје задужбине, 1328 год. но га у томе прекинуше немили догађаји по њега и његову другу жену: МАРИЈУ ПАЛЕОЛОГ, шћери панхиперсеваста Јована, синовца византијског цара Андроника II и њихову ђецу. Под недовољно разјашњеним околностима СТЕФАН УРОШ III умрије 13. 11. 1331 год. у Звечанској тврђави.

Стефан Урош III Дечански, краљ (окт. 1321. - септ. 1331),
*око1274. 11.нов.1331. гроб у Дечанима
Δ 1)1299-1305. Теодора, ћерка бугарског цара Смилца, окт.1322. гроб Бањска
2) 1324. Марија, ћерка паниперсеваста Јована Палеолога и Ирине Метохит,
* око 1312. 7. апр. 1355. као монахиња Марта

(1) СтефанУрош IV Душан, краљ (1331 -1345), (2) Симеон (Синиша) Урош
Палеолог, цар у Тесалији (2) Јелена * до1330.
после1355.
цар (1345 -1355), (1359-1372) Δ окт. 1347. Младен III Шубић,
* 1308 (1312?)
20. дец. 1355. гроб манастир
Св. Арханђела код Призрена * до 1330. прe новем. 1372.
Томанда. ћерка Јована II
Δ Орсинија и Ане Палеолог господар Омиша, Клиса
и Скрадина, маjа1348.
Δ јула1332, Јелена, ћерка 
деспота Страцимира, сестра 
бугарског цара Ивана Младен IV Шубић
Александра Асена (1331-1371), 
монахиња Јелисавета, *око1310. 
као схимонахиња Јевгенија, 
7. нов.1376. 
(1) Душман (Душица), (2) Тодора, монахиња
*до пролећа 1314, Евдокија, после 1381.
у Цариграду Δ Дејан, деспот
(види Дејановићи)

Стефан Урош V, цар (1355 -1371),* 1. септ. ? Н. ћерка
1336-31. авг. 1337. 2. или 4. дец. 1371. пом. 1351. Δ Јула1360. Ана (Анка, Анча), монахиња Јелена,
ћерка влашког војводе Александра Басарабе

Јован Урош Дука Палеолог, Марија Ангелина Дукена Палеологина Стефан Дука, господар савладар од 1359/60, * 1353/54, 28. дец. 1394. Фарсале,* око 1355.
цар од нов. 1372. 1)1366. Тома Прељубовић, Н. ћерка Франческа до јуна 1373. деспот јањински Ђорђија, маркгрофа монах Јоасаф од 1381, (1382 -1385) (убијен) 23. дец. 1385. Бодонице
* око 1350, 2) најраније 1386. Исаил
пре фебр. 1423 Буонделмонти (Esau Buodelmonti),
деспот јањински од 1385. 1403.

Н. ћерка

(1) Ирина 1374. (1) Н. син

***

09. СТЕФАН УРОШ IV Немањић VIII СВЕВЛАДОВИЋ XXII ЦАР ДУШАН СИЛНИ
владао од (1331 -1355 године)

А. 64. владар СРБски, владао свега 24 године. Крунисао се за краља 08. 09. 1331. године. Из незнано којих разлога га многи наши "еминентни научници", тзв еуропејци, белосветски интелектуалци као и остали следбеници бечко-берлинске школе, подцењују и ниподаштавају и сматрају просечним и човјеком и владарем, као и државником, да наведем само један цитат од Ст. Станојевића из његове књиге "Историја СРБског народа", издање 1904 стр. 168...

"...дубоке политичке мудрости у њега није било, али ОН је имао природне бистрине да схвати потребу и корист добре организације, мада сам није био добар организатор....",

и шта рећи на овакву глупост и идиотлук!? Тако нешто рећи за човјека који је обновио СРБско царство, устројио га на најмодернијим начелима и узорима, које је сам постављао не копирајући никога!! Који је васпоставио старо СРБско Право, васкрсао стару СРБску самоуправу, обновивши институцију СРБског СаБоРа, племенитост која се огледа у толиким ставкама ДУШАНОВОГ ЗАКОНИКА, штовање које Законодавац показује према пређима и Светим Оцима, обзир према сиротанику или сиротану, брига за моралне вредности и обавезе, уздизање вере, духовности, духовних отаца, једнакост пред Законом без обзира на класу, по Сталешким начелима која потиче још од прадавних времена.Нажалост уместо западни свет да упознају са стварним чињеницама и фактима, као нпр. да се у СРБској држави јело есцајгом, а на двору краља МИЛУТИНА (владао 1281 -1321 године), јело виљушкама и кашикама од сребра и злата, дотле се у Енглеској виљушка увела у употребу тек крајем XVI века за време владавине Хенрика III па је од овога направљен Национални Празник, наши тзв. "умници" (без или са додатком мало-), пишу и објављују такве гадости и одвратности да је нормална- човјека СРБина више мука од њих. Но да се вратимо нашем Великом Цару ДУШАНУ СИЛНОМЕ.Убрзо по ступању на престо ДУШАН се ожени сестром бугарског краља Јована Александра, па обезбедивши се са те стране, одмах почне нападати Висантију, Галицију, Истрију,... једном речју све поробљене СРБске земље пође да ослобађа. Ослободи читаву Маћедонију, што му Висантинци и признају 1334. године. Од 1336. године ослободи читаву Доњу ДАЛМАЦИЈУ, покори сву ГРЧКУ, поврати и Горњу ДАЛМАЦИЈУ, ослободи ВЛАШКУ, МОЛДАВИЈУ, БЕСАРАБИЈУ, ГАЛИЦИЈУ, ИСТРИЈУ, ... једном речју ослободи све покорене СРБске земље и владао је од Црног Мора (Бесарабије, Мала Русија и Крим), до Јадранског мора, скоро свом малом Азијом. Сам себе је називао:

"Император, Грка, Бугара, СРБа, Угро-Влахије", а када је потукао и Татаре, придодао је још и
"...Имеператор Маџара и Руса..." 1352. године.

Те исте године заједно са Бугарима је имао први сукоб са Турцима на реци Марици, где је поражен, али га то не опомену и он настави освајања, те освоји и МАЧВУ и Београд. Крајем 1355 године изби рат између ДУШАНА и Млетачке Републике са једне стране, а Угарске и Босне са друге стране, али тек што рат почне ДУШАН СИЛНИ изненада умрије 20. 12. 1355. године, под зидинама цариградским, не освојивши га. Рат се заврши послије три године. Послије његове смрти свако поче кидисати на СРБско царство, те Угарска одмах окупира Доњу Далмацију, са Дубровником.

Карта рађена на основу писаних података о походима и ослобађањима ДУШАНА СИЛНОГ. Зна се да је од 1336 године. до 1355 године, 20. децембра када испусти изненада своју племениту душу, ослободио: читаву Доњу Далмацију, поврати од Грка Горњу Далмацију, покори ГРКЕ, ослободи
ВЛАШКУ, МОЛДАВИЈУ. ГАЛИЦИЈУ, ИСТРИЈУ, ... једном реченицом; владао је од ЦРНОГ мора (Бесарабије, Мале Русије и Крима), до ЈАДРАНСКОГ мора, а касније и "Император ГРКА, БУГАРА, СРБа, УГРО - ВЛАХИЈЕ, МАЏАРА и РУСА'', 1352год.

Карта А. рађена је на основу писаних података о походима и ослобађањима ДУШАНА СИЛНОГ. Зна се да је од 1336. године до 1355. године, 20 децембра када испусти изненада своју племениту душу, ослободио: читаву Доњу ДАЛМАЦИЈУ, повратио од Грка Горњу ДАЛМАЦИЈУ, покори ГРКЕ, ослободи ВЛАШКУ, МОЛДАВИЈУ, ГАЛИЦИЈУ, ИСТРИЈУ,... једном реченицом; владао је од ЦРНОГ мора (Бесарабије, Мале Русије и Крима), до ЈАДРАНСКОГА мора, а касније и "Император ГРКА, БУГАРА, СРБа, УГРО-ВЛАХИЈЕ, МАЏАРА и РУСА", 1352. год.Цар ДУШАН СИЛНИ, СТЕФАН УРОШ IV Немањић VIII СВЕВЛАДОВИЋ ХХIII изненада и напречац умрије, баш када је заратио противу Угара и Бановине Босне. У томе започетом рату, савезник му је је била Млетачка Република а тај рат му тада не беше добродошао, зато што је са силном војском већ био под зидинама Цариградским. Но како је био велики и владар и војсковођа, он би тај проблем успешно решио на задовољство народа свога и окупираних СРБских земаља, под католицима и Угрима. Овако га изненадна и тајанствена смрт пресече на пола пута и ОН изненада испусти своју велику и племениту душу, 20. 12.1355 године.Сви су били затечени његовом смрћу, и краљеви, и деспоти, и кнежеви, и банови, и жупани, и црква, и властела, и војни команданти и војска, и народ, ..., сви су плакали за својим великим царем. И онда ван сваке логике одлуче да се повуку и одустану од напада на Цариград. Додуше беше неких који никако нијесу хтели да одустану од идеје и сна ВЕЛИКОГ ЦАРА, да Турке врате одакле су и стигли у Европу, као што беху браћа МРЊАЧЕВИЋИ: краљ ВУКАШИН, деспоти УГЉЕША и ГОЈКО; царев рођени брат СИМЕУН - СИНИША, краљ Тесалије и Епира, и Балшићи Зетски владари, и многи други. Но превлада мишљење да се повуку; те они то учине, повуку се и оду сваки у своје земље, где започеше интриге и сплетке у борби за упражњени престо. Но ВЕЛИКИ ЦАР не би био велики да то није предвидео, па као да је осећао близак крај, беше одредио ко ће му чувати и пазити супругу царицу ЈЕЛЕНУ и малолетног сина УРОША V наследиика престола, те одреди најбоље и најверније своје властелине, браћу МРЊАВЧЕВИЋЕ или МРЊАЧЕВИЋЕ, свеједно. То не беше право многима, а нарочито најмоћнијим властелинима као што беше; нпр. Вук Бранковић, син великог Севастократора Бранка Младеновића, на двору ЦАРА ДУШАНА СИЛНОГ, најближег до Цара; сестрића, Николу Алтомановића ВОЈНОВИЋА, и других. Тако легендарни ВЕЛИКИ ЦАР оде у легенду и народну приповест и песму.

Напомена: Дате су четири карте Душанова царства, и то:
Стр. 93: Карта из јединствене књиге Ст. Станојевића, "Историја СРБа" издање 1904. године Београд, типичан изданак Бечко-Берлинске школе. (нема ту)
Стр. А: Карта према нацрту М. Благојевића из књиге "Ил. Историја СРБа" групе аутора.Стр. 95: Карта из књиге "Родословне таблице и грбови" СРБских династија и властеле, групе аутора: Душан Спасић, Александар Палавестра и Душан Мрђеновић, издања 1987, 1991 год. Београд, која је још гора и полтронскија но и претходна. (Лично верујем да ће у следећем издању овог памфлета свести Душаново Царство на Београдски пашалук оп. аутора). (нема ту)Стр. Ц: Моја карта цртана по писаним чињеницама и самим називима великог цара и Императора, без икаквог додавања и одузимања, а да је то тако говори и податак да је Велики Цар умро под зидинама Цариграда, што значи да је владао свим земљама до зидина Цариграда, или како се називао "Император свих: Грка, Бугара, Срба, Угро-Влахије, Маџара и Руса".

10. СТЕФАН УРОШ V Душанов IX НЕМАЊИЋ IX СВЕВЛАДОВИЋ XXIII
владао од (1355 -1371 године)

А. 65. цар СРБски, владао је свега 16 година, што под намесништвом, што као сувладар са краљем ВУКАШИНОМ МРЊАЧЕВИЋЕМ. Столовао је у престоном граду Скопју, и као син ДУШАНА СИЛНОГ прозове се ИМПЕРАТОРОМ, јер је већ био крунисан за краља на СРБском САБОРУ у Скопљу, 1346 године. Са непуних осамнајест година наследио је огромно и моћно царство. Непосредно по смрти оца и његовог војсковође и Намесника у Тесалији, ћесара ПРЕЉУБА, деспот Нићифор Орсини му оте део Тесалије и јужни Епир. Тамо се прогласи за цара свих СРБа, брат цара ДУШАНА, Симеон-Синиша, јер СРБски сабор у Скопљу 1357 године да ПРАВО законитом наследнику, првенство на престо. Симеон љут 1359 год. се одвоји са својим областима Тесалијом и Епиром, те створи засебне државе. Тако се СРБско царство раздвоји надвоје: - на УРОШЕВО и стрица му СИМЕОНА.Због немогућности да се одупре самовољи поједине властеле, цар УРОШ V призна за сувладара краља ВУКАШИНА МРЊАЧЕВИЋА, и не погреши. Они најлакомији и најпохлепнији великаши убрзо замрзну браћу МРЊАЧЕВИЋЕ, јер они не дозвољаваху даље распарчавање СРБског царства, јер су били верни УРОШУ V, и били су моћни и велики јунаци. Најпроклетији су били: Вук Бранковић, Никола Алтомановић-Војновић, и неки Лазар Прибичев Хребељановић. Видевши да је царица ЈЕЛЕНА слаба да држи СЕРСКУ област, Деспот УГЉЕША МРЊАЧЕВИЋ је преузима на Управу,тако да се и са те стране обезбеде границе царства. Мудро је владао, све док браћа МРЊАЧЕВИЋИ не погинуше на реци МАРИЦИ, те одмах за њима, послије непуна два месеца и потоњи СРБски цар, цар СТЕФАН УРОШ V испусти своју племениту душу. То се деси или 02. или 04.12.1371. године.